BIO SAM TAMO

Čitam danas u nekim novinama jedno banalno sprdanje na račun Semira Osmanagića (namerno kažem "nekim" jer ne znam ni koje su, valjda sam ih prvi put danas video i iz znatiželje kupio, tek da vidim "čiji su", novine bez tradicije, bez imena, bez ičega, gola glad za tiražom, koja se u nas postiže samo bljuvotinama). Nije Ramzes nego Ramo, ima i piramida na Novom Beogradu (tržni centar koji se tako zove), dno od jevtinog humora, toliko već izlizanog.

            Iz teksta zaključujem da je novinar bio na Semirovom predavanju na Visokoj turističkoj školi u Beogradu 28. marta 2013. godine. A ja sam bio na Semirovom predavanju, istom takvom, samo održanog sledećeg dana u Novom Sadu.  Iako godinama pratim Semirov rad, moram da priznam da sam mnogo toga novog čuo. Ukratko, Semir govori o tome kako je pre poslednjeg ledenog doba širom planete Zemlje postojala civilizacija koja je bila kadra da izgradi piramide po svim kontinentima, koje odolevaju vremenu već više od 12.000 godina. Nakon kraja ledenog doba, koje je izazvalo kataklizmu koju sve kulture opisuju pod imenom "potop", većina čovečanstva je stradala što od stravičnih poplava koje su pogađale cele kontinente, što od posledica, tako da su ljudskom rodu za oporavak bile potrebne hiljade godina, a stare civilizacije, kulture i njihova napredna znanja su nestala. Jedino što je ostalo od svega su piramide po čitavom svetu, manje ili više urušene, a dobar deo njih je i dalje prekriven zemljom, peskom ili morem. Ove što su prekrivene zemljom, kakve su i piramide u Visokom, daju se otkopati, a većini prolaznika izgledaju kao obična brda.

            To je priča, ali Semir ide mnogo dalje. Iznosi dokaze koje svako može da proveri i da ponovi. A to se u nauci zove činjenica. Svako može da krene da kopa ispod Bosanske piramide, da naidje na blokove, da ih analizira i da zaključi da je u pitanju beton, a beton ne postoji u prirodi. Ako nadje u uzorcima organski materijal, analize će pokazati da je taj organski materijal star barem 15.000 godina. Ako krene da kopa ispod piramida, naići će na kilometre i kilometre tunela. Ako donese opremu, pa krene da meri elektromagnetna zračenja, uveriće se da piramida emituje neobjašnjiva zračenja.

            Otuda, umesto većina školovanog sveta da se zainteresuje za ove fenomene nadohvat ruke, da kaže sebi da to jeste tako, nastaju tajac, ili sumnja, ili sprdanje, četvrtog nema. Jer, bilo gde, u svim društvenim slojevima, ko god počne da govori o piramidama, Atlantidi, vanzemaljcima, rizikuje da ga okolina ismeva i smatra ludim. Otuda, verovatno, i skepsa i zatvaranje očiju ostaju mehanizmi socijalnog prilagođavanja. Semir je, očito, navikao da živi u atmosferi stalnog ismejavanja i omalovažavanja. Ali, za razliku od mene i bilo koga drugoga na svetu ko govori o piramidama, Semir ima dve stvari uz sebe: prvo, armiju sledbenika po celom svetu i drugo, godine i godine naučnog istraživanja koje mu za pravo daju da izgovori svaku reč koju izgovori. Za nas obične smrtnike, sam pomen piramide izazava podozrenje prijatelja i podsmeh svih drugih, manje ili više izražen. To je, na primer, recimo, kao kad se svetina smejala Đordanu Brunu, dok je ovaj živ goreo na lomači. Dalje, problem je što zaista ima i uvrnutih ljudi koji se interesuju za davnu prošlost, a oni tek postaju primer da su svi koje zanimaju piramide ludaci.

            Ali, pomenuh obične ljude, kakav sam i sam. Postoji jedna stvar zbog koje sam ponosan. Naime, 11.04.2010. godine je jedan važan datum u novoj istoriji istraživanja piramida, jer je tog dana Slobodan Mizdak izmerio elektromagnetno zračenje od 28 kHz koje emituje Bosanska piramida Sunca. A tog kišnog dana, i ja sam bio tamo. Pričao je Semir kako će jednog dana svi ti klinci iz celog sveta, koji kao volonteri dolaze na bosanske piramide da učestvuju u iskopavanjima, jednog dana pričati svojim unucima da su bili tamo, kada se istorija ponovo otkrivala. Ali, ne zbog priče, priča nije važna, čovek treba da ima taj osećaj da učestvuje u nečemu velikom, da je deo, delić nečega velikog, pravog. Semir po celom svetu drži predavanja, i mislim da zasigurno pomene i taj april 2010. godine i dragog nam Slobodana Mizdraka, i tu je u prezentaciji i jedan slajd, gde u daljini stoje Semir i Slobodan koji u neverici gleda u displej svog aparata, a moja malenkost stoji između njih dvojice i drži kišobran! Da l kišobran ili sveću, tek da sačuvamo duhovitost, ali mom oduševljenju nije bilo kraja, kada videh i sebe u predavanju, i postah svestan da sam i sam postao delić istorije. Jeste, bio sam tamo... Ne moram nikome ni govoriti, ali ispunjenim me drži svest da sam i sam bio tamo... Bio sam tamo...

Poseta:2946

KOLUMNA - poseta(51576)

UTOPIJA - poseta(17329)

ATLANTIS - poseta(16961)

RIZNICA - poseta(154207)

ZONA - poseta(6861)