UMRO JE MIOLJUB IGNJATOVIĆ - JUMBA.

Moja galerija: Bojan Otašević (takođe Jumbin učenik), 2008  – ccbs, litografija 100x70cm; Moja kritika: Emil Živadinović, 2009.

 

Umro je Mioljub Ignjatović – Jumba.

            Pogodilo me je to što, pretražujući po Googlu, ni reč nisam našao o tom čoveku...

U martu 2009. godine u svojoj 75-oj godini života umro je Mioljub Ignjatović iz Kragujevca, zvani Jumba, "grof od Zabojnice", profesor filozofije, sociologije, marxizma (čega sve ne), penzionisani profesor Prve kragujevačke gimnazije, legenda među generacijama i generacijama kragujevačkih gimnazijalaca...

Zaista, ko je išao u Gimnaziju, a da mu nisu predavali Jumba, Žika S., Panić, Spira – džaba je išao u Gimnaziju... Ekipa profesora penzionisanih početkom i sredinom devedesetih, verovatno je bila poslednja generacija profesora kod kojih se moralo znati i za dvojku, kod kojih je na časovima vladala disciplina – a da nisu bili strogi niti bauci, đaci se nisu boli noževima na odmorima, školski policajci nisu postojali... Bili su i drugačiji đaci i drugačiji profesori...

Jumba je bio čovek koji je verovatno najviše čitao u Kragujevcu. Ne mogu reći da sam ga bio dobro poznavao, predavao mi je u Gimnaziji, a nakon toga, kad god da sam ga sreo na ulici – išli smo negde na kafu. To je bilo svega nekoliko puta, a poslednji put dok je još Zoran Đinđić bio živ. Ipak, mnogo toga poučnog što sam čuo od Jumbe i danas mi je živo u sećanju.

Jumba je bio karakterističan, osobenjak, samotnjak, nikada se nije ženio, živeo je sam, nije preterano polagao na ličnu higijenu, ponekad je čak toliko zaudarao na duvan da je bilo teško stajati pored njega. Mršav, zapušten, ali nije pio alkohol, nije bio homosexualac, nije koristio droge, jednostavno živeo je sam sa sobom, kažu da nikada nije spavao, da je po celu noć pio kafu, pušio cigarete i čitao knjige. Hegela, Kanta, filozofe, istoriju, beletrisitiku... Čitao je knjige, više nego bilo koji drugi čovek koga sam poznavao ili za koga sam čuo, čitao je i novine, voleo fudbal, opoziciju, bio je informisan o svemu aktuelnom vezanom za društvo.

Nije se libio da za vreme časa učenika nazove zvrndovom, seljakom, te da ga izjuri napolje sa časa očas posla. Ponekad je govorio nerazgovetno, a nekada bi se zaneo u svom govoru i otišao daleko, tada ga je trebalo slušati jer se mnogo toga moglo naučiti od njega. Ne bih sada prepričavao srednjoškolske fore koje su legendarne, a od kojih se polovina vezuje za njega, to znanje neka ostane u srcima nas koji smo ga poznavali.

Još davne 1990 ili 1991 godine, na jednom času je rekao (parafraziram): "Ja posmatram ovo naše društvo, državu, ljude koje nas predstavljaju, vode, gledam šta se dešava i mislim – za nas je jedino rešenje da nas neko okupira"... To je bila glavna fora u školi tih dana, mada čisto sumnjam da je iko tada razumeo o čemu je Jumba glasno razmišljao. Mislim, kamo lepe sreće da svi zajedno, mnogo godina kasnije, nikada nismo shvatili o čemu je razmišljao, da je sve ostalo u domenu teorije.Vreme, najpre Miloševićevo, a nakon njega i svih ovih drugih je pokazalo bezizlaznost društva u kome živimo na našem parčetu prostora i u našem parčetu vremena, i karakter ljudi koji nas predstavljaju pred nekim...

Poslednji put kad sam ga video, a to je bilo možda krajem 2001. godine, sedeli smo i pili kafu, više se i ne sećam da li u "Srcu" ili u onoj bašti u "Bezistanu", dakle u vreme premijera Zorana Đinđića i tada mi je rekao (parafraziram): "Ide dobro. Ja nisam verovao da ću ikada u životu ovo da izgovorim, da doživim, ali vidim da ide dobro, u pravcu u kome društvo treba da ide. Stvari se postavljaju na svoje mesto, a ja to do sada, u ovom društvu, nikada nisam doživeo". To je, u suštini, bilo njegovo viđenje politike koju je sprovodio Zoran Đinđić. Mislio sam, obojica su filozofi, verovatno imaju neki specifičan sistem vrednosti, neke iste repere po kojima rangiraju poredak stvari, da li idu kuda treba ili ne idu.

Žao mi je što ga nisam video nikada nakon ubistva Zorana Đinđića, da potvrdi ili demantuje moje sumnje da se naše društvo neće nikada oporaviti od tog ubistva i da ponovo preostaje ta tužna okupacija...

Slavi im, obojici

          

Jedina (zajednička! – moja ruka je na njegovom ramenu) fotografija koju imam a na kojoj se nalazi i Mioljub Ignjatović – Jumba.

Poseta:5546

KOLUMNA - poseta(51577)

UTOPIJA - poseta(17330)

ATLANTIS - poseta(16962)

RIZNICA - poseta(154208)

ZONA - poseta(6862)